Информација о криминалном и незаконитом раду Јована Вранишковског, бившег архијереја Македонске православне цркве (26.08.2014 12:10)
Ваше Високопреосвештенство,
У прилогу Вам достављамо информацију о криминалној активности Јована Вранишковског, бившег архијереја Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ – ОА).
Ово је, верујемо, могућност да се упознате са његовом незаконитом делатношћу у МПЦ – ОА и разлоге оптужница и пресуда протв њега.
Надамо се да ћете на овај начин сазнати истину о њему и увидети неправду која се наноси Македонској православној цркви.
Ваш у Христа брат,
АРХИЕПИСКОП
ОХРИДСКИ И МАКЕДОНСКИ
Пошто су зачестиле изјаве и поруке да ,,нема настављања разговора између Српске и Македонске православне цркве (МПЦ) док је Јован Вранишковски, бивши митрополит МПЦ, у затвору,, да ,,нема признавања Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ-ОА) док се гони Јованова црква,, , да су Јованов кривични прогон и осуда, прогон и осуда Српске православне цркве,, или ,,како може епископ бити у затвору,, , да је он ,,савремени мученик,, као и неосноване примедбе неких међународних представника и институција, као и организација за заштиту људских права и слобода, које су упућене Македонској православној цркви – Охридској архиепископији и Републици Македонији (Р.М.), нашли смо за потребно, да у интересу истине, а на основу поднетих и донетих судских аката о њему, у кратким цртама, изложимо његов случај.1
Наиме, Јован (Вранишковски) је бивши архијереј у Македоској православној цркви, који је у периоду од 1998 до 2002 године, од Светог архијерејског синода Македонске православне цркве (САС МПЦ) био постављен на више послушанија/функција и то: прво, као викарни епископ Преспанско-пелагонијске епархије, затим као администратор Брегалничке и најзад и надлежни архијереј Повардарске епархије. Због доказаних финансијских злоупотреба које су извршене у трима епархијама, Синод Македонске православне цркве Пресудом САС бр. 250 од 10. јула 2003 године лишио га је епископског чина.
1 Све оптужбе и пресуде осим код осуђеника, Тужилаштва и Основног суда у Велесу, могу се наћи и код његовог адвоката Васка Георгиева из Битоле и у Адвокатској канцеларији Трпеновски у Скопљу, која је заступала Македонску православну цркву.
2004 године и Основно јавно тужилаштво из Велеса поднело је оптужницу против њега за кривично дело утаја. Затим је Основни суд у Велесу утврдио да у периоду од 11. јуна 1998 г. до 09 јула 2002 године, у више наврата, за себе и друга лица противправно прибавио новац у знатним износима који му је био поверен (укупно 14.804.211 денара)2
Тако:
- Износ од 375.540,00 денара (у периоду од 01 марта 1999 године до 18 јануара 2000 г), сакупљен у Преспанско-пелагонијској епархији на име Архијепископског разреза, без сагласности епархијских тела, потрошио је у друге сврхе.
- Износ од 1.000.000,00 денара од Владе РМ (бр. 23-4740-1 од 01 новембра 1999 г.) додељен Преспанско-пелагонијској епархији (са седиштем у граду Битола) преко Републичке комисије за односе са верским зајдницама, а уплаћен на рачун храма ,,Свети вм Димитриј,, (!) у Битоли (уместо на жиро рачун Епархије), признаницом, од старешине храма, примио је на руку, као да су Владина средства лично за њега.
- Пошто је био назначен за администратора Брегалничке епархије, са седиштем у граду Штипу, на његов захтев, Епархијски управни одбор (ЕУО) Епархије донео је одлуку да се компанији МАККАР из Скопља уплати 16.555 немачких марака, уз образложење да је за ауто БМВ 320д платио сопствена средства (!). Касније је то возило однео и у Повардарску епархију, а Брегалничкој епархији није вратио узета средства.
- 5. маја 1999 године са рачуна Фонда за реконструкцију храма ,,Свети вм Димитриј,, у Битоли, фактуром бр. 42/99, његовим
2 1 немачка марка = 30.5 денара; 1 евро = 61.5 денара
одобрењем, исплаћено је 330.671,00 денара ПП ,,ЕТИ,, о чему не постоји било каква документација.
- 23. аугуста 2000 године на рачун Брегалничке епархије био је уплаћен износ од 396.000,00 денара као помоћ Храму ,,Св. вм Димитрија,, у Битоли, на основу уговора о цесији са ЈП ,,Електропривреда,, Македоније из Скопља и РЕК ,,Битола,, са ХМС ,,Стрежево,,. Дана 27.аугуста 2000 године средства је примио и задржао за себе, а да није извршио уплату на рачун Храма ,,Св. вм Димитрија,, у Битоли за шта су иста била намењена.
- Износ од 259.004,00 денара, намењен пезијском и ивладиском осигурању, а на основу Уговора бр.94 од 10.јуна 2001 године између њега и ЕУО, уместо да буде уплаћиван у одговарајуће фондове, он га је подигао из касе Повардарске епархије, са седиштем у граду Велесу, и користио за личне потребе.
- Средства у износу од 56.000 немачких марака, власништво манастира ,,Светог Јована,, у Ветерском, у Повардарској епархији, намењена електрификацији манастира, сакупљена од правних лица и идивидуалних дародаваца, уз његово одобрење намењена су у друге сврхе: куповање возила за приватне фирме које је он лично руководио и за путне и дневне трошкове рођака који су били ангажовани у његовим приватним фирмама.
- Епархијска средства Повардарске епархије у износу од 11.621,00 денара дао за регистрацију представништва његове фирме у Бугарској, 150.000,00 денара као учешће приликом куповине трактора као и 140.183,00 денара за куповину-набавку робе за продају преко фирми које је он приватно котролисао, а после његовог одласка, купљена возила и роба нису остали као имовина Епархије чијим су средствима били купљени, него их је он бесправно присвојио.
- За његову фирму ,,Васкресење,,, која нема никакву организациону повезаност са Македонском православном црквом, купио зграду од АД ,,Велеспром-Малина,, у Велесу, у износу од 2.480.290,00 денара и 15.310 евра, средства манастира ,,Светог Јована,, из Ветерског, манастира ,,Светог Димитрија,, у Велесу, Фода Параклиси Повардарсске епархије, храма ,, Светог Атанасија,, у Неготину и епархијске касе, а да при томе није оставио било какав документ из места одакле је узимао средства. (Касније, исту зграду је заложио као обезбеђење фиктивне позајмице и исто је наводно ,,изгубио,, због невраћеног дуга, односно присвојио средства од 2.480.290,00 денара и 15.310 евра. Сва истина у вези са тим случајем је утврђена у поступку пред Судом изјавом заштићеног сведока коме су била дата средства како би ћутао, међутум њему савест није дозволила да крије истину пошто се уверио шта и како ради некадашњи владика).
- Средства сакупљена од црковних продавница у износу од 491.894,00 денара присвојио за себе и поред тога што се набавка вршила средствима Вардарске епархије.
- Плаћао изнајмљени стан у Солуну средствима Повардарске епархије у износу од 34.362,00 денара а о томе уопште није обавестио Епархију, нити је имао сагласност епархијских тела и органа. За исту намену затим је потрошио још 169.144,00 денара.
- Исто тако, пресудом Основног суда у Велесу током 2002 године осуђен је за учињено кривично дело утаја. Наиме, он је смишљено подстицао службено лице из Повардарске епархије да подигне средства са епархијског рачуна, која су била уплаћена од донатора г. Трифуна Костовског преко Комак-корпорејшн из Беча-Аустрија за реконструкцију храма ,,Светог Пателејмона,, у Велесу, у износу од 57.180 немачких марака. Средства, уместо за реконструкцију храма, завршила су у Јованове руке, односно на његов лични рачун у банци у Р. Бугарској.
- Као архијереј у Штипу, у име Брегалничке епархије, склопио је уговор о закупу пословног простора у Штипу, за месечни износ од 240 марака, који је платила Епархија. Просторију је користило његово приватно предузеће, а приход није улазио у касу Епархије него је остајао код њега.
- Из средстава у износу од 1.000.000,00 денара која су била донација дата Повардарској епархији за прославу јубилеја – 2000 година Хришћанства, потрошио 992.754,00 денара за личне потребе.
- Решењем IV КИОК бр. 34/12 од 21.маја 2012 године државног тела за борбу против прања новца спроведена је истрага против истог због постојања основане сумње да је починио кривично дело прање новца и друга казнива дела. Наиме, како би покрио порекло новца, износ од 4.940.790,00 денара, средства је поделио рођацима и пријатељима, а они су их уплатили удружењу ,,Анастасија,, из Нижопоља код Битоле (место где исти поседује имовину својих родитеља и где најчешће борави). Током 2007 године купио имовину у КО Нерези- Скопје, у износу од 140.911 евра. Судски процес у вези са овим кривичним делима је још у току.
Иначе, оно што су јавно тужилаштво и надлежни суд потврдили, исто је претходно било констатовано и приликом ревизије његовог рада како од Комисије Архиепископског Управног одбора (АУО) Македонске православне цркве (Извештај број 67 од 12.маја 2003 године) тако и од Бироа за судска вештачења Републике Македоније (и то у два наврата). Ревизија Комисије АУО била је извршена на његов захтев док је исти био члан Синода Македонске православне цркве. Налази у вези са његовим криминалним радом највероватније су доприели да он затим потражи спас преласком у Српску православну цркву (!)
Кривично дело утаја спада у кривична дела којим се наноси штета имовини правних и физичких лица. Кривична законодавства сваке државе, па и Републике Македоније, садрже одредбе којим се штити имовина од незаконитог стицања. Неприкосновљеност власништва јесте уставна категорија у свакој модерној држави. Принцип законитости у кривичном поступку јесте основни принцип којим поступају органи кривичног прогона. У складу са тим принципом, независно од статусног и другог положаја лица које је починило кривично дело, оно мора бити подложено кривичном гоњењу уколико постоји основана сумња да је лице починило кривично дело предвиђено Законом. (Такав је случај са бившим архијерејом Македонске православне цркве, Јованом Вранишковским, за кога је правоснажним судским пресудама утврђено да је починио више кривичних дела чиме је финансијски оштетио Македонску православну цркву.)
Треба истаћи да је он током дужег периода, после изрицања пресуде, како би избегао издржавање казне, боравио ван Македоније. И поред тога што је знао да је тражен од надлежних органа, потерницом, није хтео бити екстрадиран у Републику Македонију, међутим, мислећи касније да је његово кривично дело застарело, он је, ипак, самовољно ушао у Републику Македонију и са границе је био спроведен тамо где је и данас. Често су се слушали и коментари од оних који не знају истину о њему или су га пак помагали да чини и истраје у злу [3] како не доликује да владика буде у затвору и тд. Заиста, не доликује, међутим још мање приличи да архијереј злоупотребљава средства Цркве којој се заклео да ће јој часно и верно служити. Ако су за таква и слична његовим делима могли бити лишени положаја и један патријарх у Ерусалиму (Иринеј, Поглавар Ерусалимске православне цркве), митрополит Грчке цркве (Пантелејмон из Атике), неколико архијереја Српске православне цркве (Артемије, Константин)...онда зашто не може и Јован Вранишковски, да после извршеног криминала, буде тамо где је и заслужио да буде?! Зар су архијереји ослобођени поштовања заповести и закона Божјих и светих канона Цркве, па и архијерејске заклетве?
На нама је било да вас информишемо о неким чињеницама и доказима за Ваше лично упознавање, па имајући у виду аргументе и ,,друге стране,, да бисте формирали Ваш став и мишљење и према осуђеном и према Македонској православној цркви и закључите на основу чега се у заложништву држи једна древна Православна Црква, један древни православни народ и условљава и одлаже решавање статуса једне живе цркве са дубоким историјским и канонским основама? А да је разлог његове оптужбе и осуде у његовом криминалном понашању говори и чињеница што остала тројица архијереја, његова сабраћа, у такозваној Православној охридској архиепископији (ПОА) Српске православне цркве у Републици Македонији нису у затвору мада је и њихова делатност сумњива и нелегална.
Коначно, Јована нико други није одвео у затвор него су њега одвела његова криминална дела! И, питамо се: зар се за оваква ,,страдања,, као што милују да их назову његови ментори, додељује епитет мучеништво?! И који су критерији добијања томоса, признавања статуса, какав су он и његова ПОА добили од Српске православне цркве?!
То је кратка историја откривених материјално-финансијских малверзација некадашњег архијереја Македонске првославне цркве, а за духовне штете, саблазне за народ и рушење угледа Македонске и Цркве Христове, верујемо, одговараће и пред Вечним и Праведним Судијом.
Да је Јован Вранишковски имао доблест признати доказану кривицу и надокнадити средства која је незаконито присвојио од Македонске православне цркве и покајати се, уверени смо да би сви надлежни органи па и црковни урадили све што је праведно. Међутим, дубоко смо уверени да то не желе нити он нити Српска православна црква јер би у том случају пропао пројекат такозване Православне охридске архиепископије као и мит о Јовановом мучеништву.
[3] Расчињени владика добија месечна финансијска средства од Владе Србије преко Епархије у Врању као и помоћ од епархија Српске и Грчке православне цркве и од православних епархија у САД и Канади и других цркава и држава.
